Dobro poznat zvuk krckanja, štucanja, usporavanje i tajac. Ispred vas zid (naravno da je međusprat) a vaš lift ni makac. Stiskate dugmiće, ali ništa. Još ako se čuje pucketanje, panika može da uhvati i one najjače. Svi smo makar jednom bili u toj situaciji - lift se zaglavio.
Za osobu koja je unutra u tom momentu, to je verovatno trauma u najavi, ali ni za ostale stanare to nije prijatan osećaj. Pešačiti na sedmi sprat samo zato što lift ne radi je noćna mora svakog stanara višespratnice.
Stvar je u tome da je lift je onaj deo zgrade koji svi podrazumevamo... dok radi. A kad ne radi, odjednom cela zgrada postaje mala krizna centrala: neko zove majstora, neko vuče vrata, neko govori da je “samo nestalo struje”, a neko već piše poruku u grupu stanara velikim slovima.
Ukratko: panika je brza, ali dobra procedura je brža. Upravo zato ovaj vodič služi da i stanari i upravnici znaju šta tačno da rade kada lift stane, bez improvizacije, bez dodatnog rizika i bez čestih grešaka koje same po sebi produžavaju kvar.
U Beogradu je taj plan još važniji jer su mnogi liftovi stari četiri decenije ili više, dok evropski podaci pokazuju da najčešći bezbednosni problemi i dalje dolaze iz vrlo “zemaljskih” kvarova poput nepreciznog zaustavljanja ili problema sa vratima.
U ovom blog postu objašnjavamo šta raditi kad lift ne radi? Kome se obratiti, kako se izbaviti i koga pozvati u takvim situacijama? I na kraju, koliko popravka lifta može da košta, ko je plaća i kojim zakonima je regulisana ova oblast.
Šta raditi u slučaju kada lift stane?
Kada lift stane, najbezbedniji odgovor je i najjednostavniji: ostanite mirni, aktivirajte alarm ili interfon, ne pokušavajte da otvarate vrata niti da sami izlazite iz kabine, a upravnik ili održavalac treba odmah da pokrene proceduru spašavanja i obezbedi da lift ostane van upotrebe dok se kvar ne proveri.
U Srbiji je od 2024. godine na snazi Pravilnik o pregledima liftova u upotrebi, koji precizira obavezu redovnih i vanrednih pregleda, poboljšanje bezbednosti postojećih liftova, uslove za spašavanje lica i kriterijume kada lift mora van upotrebe.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada dodatno obavezuje upravnika ili profesionalnog upravnika da po saznanju o hitnoj intervenciji preduzme mere odmah, a najkasnije u roku od 48 časova ako ranije objektivno nije moguće.
Za stanare je najvažnije pravilo da kvar lifta ne sme da se pretvori u improvizovanu “akciju spasavanja” komšija. Proizvođačke smernice i regulatorni okvir su tu prilično složni: pritisni alarm, uspostavi kontakt, sačekaj obučeno spasilačko osoblje, ne otvaraj vrata nasilno i ne koristi lift u slučaju požara.
Problem je tim važniji što je liftovska infrastruktura stara. Evropsko udruženje liftova procenjuje da je u Evropi 2024. bilo oko 6.850.000 liftova u upotrebi, dok su u 16 zemalja prijavljena 352 korisnička incidenta. Među najčešćim uzrocima prijavljenih korisničkih nezgoda 2024. ističu se problemi sa tačnošću zaustavljanja, udari vratima ili nedostatak zaštitnih uređaja na vratima, kao i nekontrolisano kretanje kabine.
U Srbiji ne postoji lako dostupna objedinjena javna godišnja baza kvarova za celu državu, pa je za domaći kontekst najkorisnije posmatrati propise i lokalne izjave javnih servisa; prema javnim istupima JP „Gradsko stambeno“, prosečna starost liftova u Beogradu je oko 40–43 godina, a u njihovom sistemu je oko 6.300 liftova.
Ako ste u liftu a on se pokvari
Ako se lift zaustavi između spratova, prvo uradite ono što najviše pomaže, a najmanje izgleda filmski: pritisnite alarm ili koristite interfon/telefon u kabini ako postoji.
Dok svetski renomirani proizvođači kao što su Otis i KONE savetuju: ostanite mirni, pozovite pomoć i sačekajte kvalifikovano lice, srpski pravilnik ide korak dalje i kaže da za svaki lift moraju postojati uputstva za upotrebu, održavanje i spašavanje lica, a da je vlasnik lifta dužan da obezbedi i bezbednu upotrebu i spašavanje lica iz lifta.
Ne pokušavajte sami da otvorite vrata, ne pokušavajte da se provlačite između kabine i sprata i ne gledajte “kako da izađem iz lifta” kao hitan DIY projekat. Sigurnosni otvori koje vidite namenjeni su spasilačkom osoblju, ne putnicima, a ako se vrata ne otvore normalno, treba aktivirati alarm i sačekati kvalifikovanu pomoć. Kabine su ventilisane; drugim rečima, mnogo je veća opasnost da se povredite pri samostalnom izlasku nego da “ostanete bez vazduha”.
Kada nekoga dobijete na vezi, recite kratko i korisno: adresa, ulaz, da li je lift stao između spratova ili na nivou, koliko je ljudi u kabini i da li neko ima zdravstveni problem. Održavalac po pravilniku mora da obavlja spašavanje lica iz lifta, da uspostavi kontakt sa licima u kabini i da organizuje dolazak spasilačkog osoblja najduže u roku od 60 minuta od poziva, osim u vanrednim okolnostima.
Ako postoji dim, voda, miris paljevine, iskrenje ili se nekome sloši, to više nije samo tehnički kvar. To je hitna situacija i treba je prijaviti kao takvu. Za obične putničke liftove pravilo ostaje staro i vrlo korisno: ne koristiti lift u slučaju požara ili situacije koja može poremetiti napajanje; za takve zgrade postoje posebni tipovi vatrogasnih i liftova sa režimom rada u slučaju požara, što se vidi i iz srpskog spiska standarda.
Treće, upravnik treba da napravi pisani trag. Dovoljno je i jednostavno: vreme prijave, ko je prijavio, da li je neko bio unutra, u koliko je časova pozvan servis, kada je ekipa stigla i šta je utvrđeno. To kasnije pomaže i u komunikaciji sa stanarima i u proveri eventualne odgovornosti, a pravilnik ionako predviđa knjigu održavanja, izveštaje o pregledima i evidentiranje intervencija.
Kada ste ispred lifta, a neko je unutra
Vaš posao nije da budete heroj iz podruma, nego mirna spoljašnja veza. Prvo uspostavite glasovni kontakt sa osobom u liftu: recite da je pomoć pozvana, da ne pokušava da otvori vrata i da ostane udaljena od njih.
Pravilnik traži da tokom spašavanja postoji kontakt između spasilačkog osoblja i lica u kabini, a proizvođačke smernice su veoma jasne da se vrata ne otvaraju nasilno.
Zatim pozovite upravnika ili profesionalnog upravnika i održavaoca lifta. Ako znate da je osobi u zaglavljenom liftu loše, da je unutra dete, starija osoba, trudnica ili neko sa klaustrofobijom ili respiratornim problemom, to odmah recite. Dobra informacija skraćuje reakciju više nego deset uzastopnih “Halo, halo, jel’ ste krenuli?”.
Kad se tokom održavanja utvrde neispravnosti koje mogu dovesti do opasnog pogonskog stanja, pravilnik traži da se lift privremeno stavi van upotrebe dok se kvar ne otkloni. Drugim rečima: kvar se rešava kontrolisano, ne snagom komšiluka.
Najpravilniji način postupanja u slučaju kvara lifta
Ovaj tok je najbliži idealnoj praksi za stambenu zgradu: putnik poziva pomoć, upravnik ili profesionalni upravnik aktivira održavaoca, održavalac uspostavlja kontakt i dolazi na lice mesta, a lift ostaje van upotrebe dok se kvar bezbedno ne ukloni i dok upotreba ponovo ne bude dozvoljena.
Lift ne radi? Pratite ovaj postupak.
Kratke poruke koje stvarno pomažu
Panika može da uzdrma ljude sa obe strane vrata lifta koji se pokvario. Zbog toga možda nije loše imati ovo kratko uputstvo koje može biti od velike pomoći u ovakvim situacijama.
Ovakva komunikacija prati preporuke proizvođača o smirivanju putnika i pravila o spašavanju lica iz lifta, gde je obavezan kontakt sa osobama u liftu.
Gradsko stambeno: prijava kvara lifta, hitne intervencije i kontakt
Veliki broj stambenih zgrada u Beogradu, naročito starije gradnje, liftove održava javno preduzeće "Gradsko stambeno", na osnovu ugovora sa stambenom zajednicom. Zato se veliki deo pretraga o kvaru lifta u Beogradu u praksi svodi na jedno pitanje: koga tačno zvati i gde prijaviti problem kad je baš "Gradsko stambeno" zaduženo za vaš lift.
Prema zvaničnim informacijama sa sajta stambeno.com, hitne intervencije, uključujući i zaglavljen lift, prijavljuju se na jedinstveni broj kol centra 11011, koji radi 24 časa dnevno, svih sedam dana u nedelji. Isti broj se koristi i za opšte informacije, radnim danima od 08 do 20 časova, a vikendom od 06 do 22 časa. Sedište preduzeća je u Danijelovoj 33 u Beogradu, a za pisanu komunikaciju postoji i zvanični mejl jpgs@stambeno.com.
Ovo se odnosi i na Novi Beograd i Zemun, koji imaju svoju radnu jedinicu (RJ Novi Beograd, RJ Zemun), ali prijava kvara ide preko istog centralnog broja 11011, bez obzira na opštinu, dok teren pokriva nadležna radna jedinica.
Plan reakcije za upravnika i stanare
Ukoliko ste vašeg profesionalnog upravnika doživljavali samo kao “osobu koja šalje poruke u Viber grupu” znajte da im Zakon daje vrlo konkretne obaveze.
Profesionalni upravnik prima prijave kvarova i drugih problema svakim danom u nedelji od 00 do 24 časa, obaveštava nadležni organ ili traži odgovarajuće mere i obezbeđuje izvršenje radova na hitnim intervencijama. Zakon takođe kaže da je stambena zajednica ta koja ima upravnika, dok zgrada mora da se održava tako da od nje ne preti opasnost nastanka štete.
Šta upravnik radi odmah
Kada stigne prijava da lift ne radi, upravnik prvo utvrđuje da li ima zaglavljenih lica i da li postoje znaci veće opasnosti: dim, voda u oknu, miris paljevine, iskrenje, poplava podruma, nestanak struje u celom objektu.
Ako ima lica u kabini, održavalac se zove odmah i prijava se tretira kao prioritet za spašavanje. Po pravilniku, spašavanje lica iz lifta obavlja održavalac lifta, i to bez posebnog zahteva vlasnika, a podaci o spašavanju moraju se uneti u knjigu održavanja lifta
Drugo, upravnik mora da obezbedi da se lift ne koristi dok se kvar ne razjasni. Održavalac je dužan da privremeno isključi pogon ako kvar predstavlja opasnost za korisnike, a imenovano telo može da privremeno stavi lift van upotrebe ako utvrdi nedostatke koji bitno narušavaju bezbednost. U praksi to znači: jasno obaveštenje na ulazu i kod lifta, bez “ma ajde još jednom da probamo”.
Treće, upravnik treba da napravi pisani trag. Dovoljno je i jednostavno: vreme prijave, ko je prijavio, da li je neko bio unutra, u koliko je časova pozvan servis, kada je ekipa stigla i šta je utvrđeno. To kasnije pomaže i u komunikaciji sa stanarima i u proveri eventualne odgovornosti, a pravilnik ionako predviđa knjigu održavanja, izveštaje o pregledima i evidentiranje intervencija.
Kada se traži vanredni pregled lifta
Vanredni pregled se ne traži “reda radi”, nego u jasno propisanim situacijama. Novi pravilnik navodi da se vanredni pregled sprovodi u slučaju
- osnovnih promena na liftu,
- vraćanja lifta u upotrebu posle nezgode,
- na zahtev vlasnika u slučaju kvara,
- na zahtev nadležnog inspektora ili
- kada je izdat negativan izveštaj o pregledu lifta. Ako je izdat negativan izveštaj, isto imenovano telo obavlja vanredni pregled tog lifta.
Ovo je važna praktična tačka za upravnike: ako se lift često gasi, vraća u rad “na kratko” i opet staje, takvo stanje nije problem samo komfora nego i signal da možda više nije dovoljno običan servisni izlazak. Možda je potreban vanredni pregled, dublja procena rizika ili plan modernizacije.
Operativna checklista za upravnika
U ovoj tabeli ćete naći sažetak obaveza profesionalnog upravnika iz Zakona i Pravilnika
Uzroci, brza dijagnostika kvarova i preventiva (održavanje lifta)
Nije svaki kvar isti, ali većina kvarova u stambenim zgradama ima vrlo prepoznatljive obrasce. Na primer, vrata su ubedljivo najčešći razlog servisnih poziva, naročito kada se u žlebovima nakupe papirići, ambalaža i druga sitna prljavština.
Evropski podaci za korisničke incidente dodatno skreću pažnju na tačnost zaustavljanja i probleme sa vratima kao najčešće uzroke prijavljenih nezgoda kod korisnika. Ukratko: lift najčešće ne stane zato što je “misteriozno odlučio”, već zato što mu je neki sasvim konkretan deo sistema rekao da više nije bezbedno da radi.
Najčešći uzroci i bezbedna prva provera
Tabela je zasnovana na servisnim smernicama TK Elevator, bezbednosnim preporukama proizvođača, primerima iz prakse Beohost profesionalnih upravnika i ELA statistikama za 2024.
Preventiva koja je jeftinija od panike
Prva stvar koju zgrada treba da proveri nije lift, nego sopstvenu disciplinu. Po pravilniku, redovan pregled lifta obavlja se najmanje jednom godišnje, obavlja ga imenovano telo, a po završetku pregleda u kabini se postavlja nalepnica sa identifikacionim brojem tela i rokom važenja izveštaja. Ako vaša zgrada ne zna kada je lift poslednji put pregledan, to je već crvena zastavica.
Druga stvar je redovno održavanje liftova između pregleda. Održavalac mora da sačini plan održavanja lifta, da vodi knjigu održavanja, da obavlja održavanje prema uputstvima i da lift privremeno isključi kada postoji opasnost za bezbednost korisnika. Održavanje, dakle, nije “doći kad se pokvari”, nego kontinuiran postupak.
Treća stvar je modernizacija starih sistema. Novi pravilnik za postojeće liftove uvodi kontrolnu listu bezbednosnih zahteva i rokove za zaštitne mere. Među visokoprioritetnim tačkama su, na primer, uređaj za pokretanje lifta u nuždi u slučaju nestanka struje, uređaj za alarmiranje u nuždi u skladu sa SRPS EN 81-28 i zaštita od direktnog dodira delova pod naponom, uz tipične rokove do 1. januara 2030. za stavke visokog prioriteta. To je veoma važna poruka za stare zgrade: nije dovoljno da lift “nekako radi”; mora da postepeno postane bezbedniji.
Četvrta stvar je budžet. Već smo pisali da mesečna izdvajanja za održavanje zgrade imaju smisla samo kada realno uključuju opremu i uređaje koji traže kontinuiran servis. Lift je upravo takav uređaj: skup kada stane, mnogo jeftiniji dok se redovno prati.
Propisi, statistika i odgovornost
Srpski pravni okvir za ovu temu treba čitati iz dva ugla. Prvi je opšti, kroz Zakon o stanovanju i održavanju zgrada: lift je zajednički uređaj zgrade, zajednica ima obavezu održavanja, hitne intervencije postoje radi zaštite života, zdravlja i imovine, a upravnik ili profesionalni upravnik mora da reaguje odmah, najkasnije u roku od 48 časova ako ranije objektivno nije moguće.
Zakon takođe predviđa da stambena zajednica može da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete prema trećim licima usled neodržavanja ili nepravilnog održavanja zgrade.
Drugi ugao je tehnički i specifičan, kroz Pravilnik o pregledima liftova u upotrebi. Tu su stvari mnogo konkretnije: vlasnik lifta obezbeđuje redovan i vanredan pregled, održavanje, poboljšanje bezbednosti postojećih liftova i spašavanje lica iz lifta; redovni pregled je najmanje jednom godišnje; održavalac vodi knjigu održavanja i mora da isključi lift kad postoji opasnost; spašavanje lica je njegov posao; a imenovano telo može da lift stavi van upotrebe ako nedostaci bitno narušavaju bezbednost korisnika.
Institut za standardizaciju Srbije je početkom 2025. posebno naglasio da novi pravilnik donosi minimalne zahteve za bezbednost postojećih liftova, kontrolnu listu bezbednosnih zahteva sa nivoima prioriteta, rokove za zaštitne mere i precizirane uslove pod kojima imenovana tela mogu da stave lift van upotrebe.
Ko je odgovoran za šta
Statistička strana liftova
Za evropske pokazatelje izvor je ELA, a za beogradski lokalni kontekst RTS i Tanjug izveštaji koji prenose izjave JP „Gradsko stambeno“ i dugogodišnje iskustvo Beohost profesionalnih upravnika zgrada.
Često postavljana pitanja
Koga zvati kad se lift pokvari?
Ako se lift pokvari, prvo obavestite profesionalnog upravnika zgrade. Ukoliko je broj servisa istaknut u kabini ili ulazu, kvar možete prijaviti i direktno održavaocu lifta. Ako je neko zaglavljen unutra, situacija se smatra hitnom intervencijom i treba je prijaviti odmah.
Kako da prijavim kvar lifta ako ga održava JP "Gradsko stambeno"?
Kvar lifta prijavljujete na jedinstveni broj kol centra 11011, koji radi 24 časa, sedam dana u nedelji. Isti broj važi za hitne intervencije, uključujući i zaglavljene putnike, kao i za opšte informacije u redovnom radnom vremenu preduzeća.
Da li se prijava kvara lifta razlikuje za Novi Beograd u odnosu na ostale opštine?
Prijava ide preko istog centralnog broja 11011, bez obzira na to da li se zgrada nalazi na Novom Beogradu, u Zemunu ili bilo gde drugde u sistemu "Gradskog stambenog", dok teren pokriva nadležna radna jedinica te opštine.
Koliko košta popravka lifta?
Cena popravke zavisi od vrste kvara, starosti lifta i dostupnosti rezervnih delova. Manji kvarovi mogu koštati nekoliko hiljada dinara, dok zamena važnijih komponenti ili ozbiljnije intervencije mogu dostići desetine ili čak stotine hiljada dinara. Zbog toga je redovno održavanje gotovo uvek jeftinije od saniranja većeg kvara.
Ko plaća popravku lifta?
Lift je zajednički deo zgrade, pa troškove popravke snosi stambena zajednica, odnosno vlasnici stanova i lokala u skladu sa pravilima finansiranja zajedničkih troškova. Način raspodele troškova zavisi od odluka stambene zajednice i važećih propisa.
Za koliko vremena servis mora da dođe?
Prema važećim propisima, održavalac lifta mora da organizuje spasavanje osoba zaglavljenih u liftu i obezbedi dolazak stručnog osoblja najkasnije u roku od 60 minuta od prijema poziva, osim u vanrednim okolnostima. Kada nema zarobljenih putnika, vreme izlaska servisa zavisi od ugovora o održavanju i prioriteta prijavljenog kvara.
%20(2).gif)
