Poplave u Beogradu: Šta raditi u slučaju poplave zgrade ili stana

Poplave su sve češća pojava u Beogradu, pogotovo kada nas zadesi neka od onih oluja koje izgledaju kao da su došle pravo iz apokaliptičnog filma. Bilo da se radi o poplavi zgrade, stana, podruma ili zajedničkih prostorija, važno je znati šta raditi i kako se pripremiti.

‍

No, pre nego što pređemo na konkretne poteze koje treba da urade stanari zgrada, hajde da vidimo zbog čega dolazi do poplava u Beogradu.

‍

Šta uzrokuje poplave u Beogradu?

‍

Poplave zgrada i stanova u Beogradu mogu biti izazvane različitim faktorima. Obilne padavine i nagli porasti nivoa reka su očigledni krivci, ali tu su i problemi sa lošom infrastrukturom, zapuštenim kanalima i neadekvatnim urbanističkim planiranjem. Dodajmo tome još i superćelijske oluje koje sve češće pogađaju naš grad, i dobijamo recept za katastrofu.

‍

Obilne padavine

‍

Klimatske promene dovode do sve češćih i intenzivnijih padavina. Beograd je u poslednjih nekoliko godina zabeležio značajan porast količine padavina, što je dovelo do povećanog rizika od poplava.

‍

Na primer, tokom juna 2024. godine, uz snažno nevreme, praćeno jakim vetrom, Beograd je zabeležio dan sa prosekom od 50-100 litara vode po kvadratnom metru u toku 24 sata. U julu 2024. godine, Beograd je, u samo nekoliko dana, zabeležio količinu kiše koja obično padne tokom čitavog juna i jula.

‍

Ako posmatramo prosečne količine padavina, u Beogradu je normalno da u julu padne oko 66 mm kiše, dok u junu ta brojka iznosi oko 95 mm, s tim da je jun tradicionalno najkišovitiji mesec.

‍

Ako govorimo o ovogodišnjim mesečnim padavinama u Beogradu, one su bile u okviru proseka za jun i jul. Međutim, te padavine su pale tokom dva ekstremna vremenska događaja – 28. juna (82,5 mm) i 2. i 3. jula (ukupno 67,9 mm).

‍

Tako da je, faktički, od kraja juna do početka jula, u Beogradu je palo preko 150 mm kiše. Poređenja radi, ukupna očekivana količina padavina za jun i jul zajedno je nešto preko 160 mm.

‍

Kada intenzivne kiše padaju tako blizu jedna drugoj, povećava se rizik od poplava, jer zemljište može biti već zasićeno od prethodne kiše, što smanjuje njegovu sposobnost da apsorbuje dodatnu vodu. Poplave u Beogradu, kao i u drugim delovima Srbije, rezultat su ekstremnih padavina i neadekvatne pripremljenosti.

Nagli porasti nivoa reka

‍

Nagli porasti nivoa reka takođe doprinose poplavama. Reke Sava i Dunav često beleže nagle poraste nivoa vode zbog obilnih padavina u slivnim područjima. Ove poplave mogu biti posebno razorne, jer visoki vodostaji reka mogu brzo poplaviti okolne oblasti, uključujući stambene zone, industrijske komplekse i poljoprivredna zemljišta.

‍

U maju 2014. godine, Srbija je doživela jedne od najgorih poplava u svojoj istoriji. Tada su obilne padavine uzrokovale porast nivoa Save za preko 6 metara, što je dovelo do velikih poplava koje su zahvatile Beograd i mnoge druge gradove. Ovaj događaj rezultirao je evakuacijom hiljada ljudi iz njihovih domova, ogromnim materijalnim štetama i uništenjem infrastrukture.

‍

Osim direktnih šteta, ovakvi nagli porasti nivoa reka mogu izazvati i sekundarne probleme, poput zagađenja vode usled prelivanja kanalizacije, erozije obala i uništavanja mostova i puteva. Takođe, poljoprivredna zemljišta mogu biti uništena, što dodatno utiče na ekonomiju i snabdevanje hranom.

‍

Jedan od razloga za ovakve nagle poraste nivoa vode je činjenica da se kiše često javljaju u gornjim tokovima reka, što znači da voda stiže u Beograd nakon što je već preplavila nizvodne delove. Tako, padavine koje se dese u Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj mogu izazvati poplave u Srbiji, uključujući Beograd, nakon nekoliko dana.

Preventivne mere, kao što su unapređenje sistema za odbranu od poplava, redovno održavanje nasipa i unapređenje sistema za odvodnjavanje, ključne su za smanjenje rizika od ovakvih događaja. Takođe, pravovremeno upozoravanje stanovništva i organizovana evakuacija mogu spasiti živote i smanjiti materijalne štete.

‍

Nagli porasti nivoa reka predstavljaju ozbiljan rizik za Beograd i druge gradove uz reke, i zbog toga je neophodno stalno ulaganje u infrastrukturu i unapređenje sistema za upravljanje rizicima od poplava.

‍

Loša infrastruktura

‍

Infrastruktura u mnogim delovima Beograda nije adekvatna za suočavanje sa ekstremnim vremenskim uslovima. Kanalizacioni sistemi su često zastareli i nisu dizajnirani za velike količine vode, što dovodi do njihovog zagušenja tokom intenzivnih padavina. Osim toga, veliki deo grada prekriven je betonom i asfaltom, koji ne propuštaju vodu, što dodatno pogoršava situaciju.

‍

Prema podacima, u periodu od 1990. do 2017. godine, u centru Beograda zabeležen je trend smanjenja zelenih površina, što doprinosi većoj ranjivosti na poplave.

‍

Nedostatak zelenih površina i propusnih materijala znači da voda tokom padavina brzo odlazi u kanalizaciju, koja često nije u stanju da primi veliku količinu vode odjednom. Ovaj problem dodatno je naglašen u područjima kao što su donji Dorćol, Dedinje, Kaluđerica i Banovo Brdo, gde atmosferska kanalizacija nije adekvatno izgrađena ili uopšte ne postoji​.

‍

Redovno održavanje i unapređenje infrastrukture su od ključne važnosti za smanjenje rizika od poplava. Ulaganje u zelene površine i sisteme za odvodnjavanje koji koriste prirodne materijale može značajno poboljšati sposobnost grada da se nosi sa obilnim padavinama.

‍

Zapušteni kanali

‍

Zapušteni kanali predstavljaju značajan problem u Beogradu kada su u pitanju poplave. Kanali i odvodni sistemi često nisu redovno održavani, što dovodi do njihovog začepljenja. Kada dođe do obilnih padavina, začepljeni kanali ne mogu efikasno da odvode vodu, što rezultira poplavama u urbanim područjima. Redovno čišćenje i održavanje ovih kanala je od suštinskog značaja za smanjenje rizika od poplava, ali se često zanemaruje zbog nedostatka resursa ili neadekvatnog planiranja.

‍

Neadekvatno urbanističko planiranje

‍

Brza urbanizacija Beograda bez adekvatnog planiranja dodatno doprinosi problemu poplava. Novi stambeni i poslovni objekti često se grade bez odgovarajuće infrastrukture za odvodnjavanje, što povećava rizik od poplava. Potrebno je da urbanistički planeri ugrade efikasne sisteme za odvodnjavanje u sve nove građevinske projekte kako bi se smanjio rizik od budućih poplava.

‍

Šta raditi kada se desi poplava: Koraci za stanare zgrade

‍

Kada se desi poplava, važno je ostati smiren i preduzeti korake kako biste smanjili štetu i osigurali sigurnost sebe i drugih. Evo nekoliko konkretnih poteza koje stanari zgrada treba da preduzmu:

‍

1. Bezbednost na prvom mestu

‍

• Isključite struju i gas: Ako je moguće, isključite struju i gas u vašem stanu kako biste izbegli opasnost od električnog udara ili eksplozije. Ovo je posebno važno ako voda počne da prodire u električne uređaje ili instalacije.
• Evakuacija: Ako voda brzo nadolazi i preti da poplavi ceo stan ili zgradu, evakuišite se na viši sprat ili napustite zgradu. Povedite sa sobom osnovne stvari kao što su dokumenti, lekovi i telefoni.

‍

2. Kontaktirajte nadležne službe

‍

• Obavestite hitne službe: Pozovite lokalne hitne službe (vatrogasce, policiju) i obavestite ih o situaciji. Oni će vam dati instrukcije i pružiti potrebnu pomoć.
• Obavestite upravnika zgrade: Ako imate upravnika zgrade ili nekog zaduženog za održavanje zgrade, obavestite ga o poplavi kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere.

‍

3. Zaštitite svoju imovinu

‍

• Podignite vredne stvari: Premestite vredne stvari, električne uređaje i nameštaj na viši nivo ako je moguće. Ako imate vremena, koristite vodootporne kese za zaštitu manjih predmeta.
• Koristite peškire i krpe: Postavite peškire, krpe ili druge materijale na vrata i prozore kako biste pokušali da usporite prodor vode.

4. Dokumentujte štetu

‍

• Fotografisanje i snimanje: Dokumentujte štetu tako što ćete napraviti fotografije i video snimke. Ovo će biti korisno za kasnije procene i osiguranje.
• Popišite oštećenja: Napravite spisak oštećenih stvari i procenite vrednost štete. To će pomoći pri podnošenju zahteva za osiguranje.

‍

5. Počnite sa sanacijom čim bude bezbedno

‍

• Isušivanje: Koristite pumpe, ventilatore i odvlaživače kako biste što pre isušili poplavljeni prostor. Otvorite prozore i vrata kako biste omogućili ventilaciju.
• Čišćenje i dezinfekcija: Uklonite kontaminirane materijale i temeljno očistite i dezinfikujte prostorije kako biste sprečili razvoj plesni i bakterija.
• Popravke: Angažujte stručnjake za procenu i popravku strukturnih oštećenja. Vodite računa o sigurnosti tokom radova na sanaciji.

Preventivne mere za budućnost

‍

• Redovno održavanje: Pobrinite se da su odvodni sistemi u zgradi redovno čišćeni i održavani.
• Unapređenje infrastrukture: Razmislite o investicijama u poboljšanje sistema za odvodnjavanje, kao što su instalacija dodatnih pumpi ili unapređenje hidroizolacije.
• Osiguranje: Razmislite o osiguravanju svoje imovine protiv poplava. To može značajno pomoći u pokrivanju troškova sanacije i zamene oštećenih stvari.

‍

Poplave mogu biti izuzetno stresne i razorne, ali uz pravovremenu reakciju i adekvatne mere, možete smanjiti štetu i zaštititi sebe i svoju imovinu. Uvek budite pripremljeni i informisani o merama zaštite i evakuacije.

‍

Umesto zaključka

‍

Poplavu ne možemo predvideti, niti na nju možemo bilo kako uticati. Ono što je do stanara zgrade jeste da se pobrinu da se zgrada i infrastrukutra zgrade adekvatno održava.

‍

Klimatske promene ne obećavaju neki pozitivni razvoj događaja. Ekstremno visoke tempterature praćene superćelijskim olujama, koje su pored jakih padavina praćene i razornim vetrom mogu naneti veliku materijanu štetu.

‍

Često postavljana pitanja

‍

Koje su obaveze upravnika zgrade u slučaju poplave?

‍

Upravnik zgrade ima ključne odgovornosti u slučaju poplave:

‍

• Koordinacija evakuacije stanara i obezbeđivanje sigurnosti svih prisutnih.
• Kontaktiranje hitnih službi i relevantnih gradskih službi za pomoć.
• Organizovanje hitnih popravki i sanacija kako bi se sprečila dalja šteta.
• Informisanje stanara o merama koje se preduzimaju i pružanje smernica za bezbedno ponašanje tokom i nakon poplave.

‍

Kako poplave utiču na strukturu zgrade?

‍

Poplave mogu imati ozbiljne posledice na strukturu zgrade:

‍

• Erozija temelja može oslabiti strukturalnu stabilnost zgrade.
• Oštećenje zidova i podova usled prodora vode može dovesti do pojave plesni i gljivica, što predstavlja zdravstveni rizik.
• Problemi sa električnim instalacijama mogu nastati zbog kontakta sa vodom, što može dovesti do kratkih spojeva i opasnosti od požara.
• Korozija metalnih delova konstrukcije može ugroziti dugoročnu stabilnost i bezbednost zgrade.