Energetska efikasnost zgrada: Zašto je važna?

Postoji jedno nepisano pravilo među agentima za promet nekretnina, a to je, sredi kuhinju i kupatilo i prodao si stan po većoj ceni. Eh, kada bi ljudi znali da pored ova dva segmenta koji imaju snažan vizuelni efekat na ishod prodaje/kupovine stana, treba da obrate pažnju na jedan drugi segment - kolika je energetska efikasnost zgrade?

‍

E, o tome svi pričaju ali nikako da se zapitamo, pa kakva je energetska efikasnost stana koji želimo da kupimo. Razmislite koliko energetska efikasnost znači za budžet svakog ko živi u stambenoj zajednici.

‍

Koliko nam je energetska efikasnost zgrada zaista bitna?

‍

Energetska efikasnost nije samo "zelen" pojam koji se koristi da bi stan ili kuća zvučali modernije. Ona direktno utiče na naš svakodnevni život, od toga koliko trošimo na mesečne račune za grejanje i hlađenje, pa do toga koliko doprinose očuvanju životne sredine.

‍

U vreme kada cene energije rastu, kupovina energetski efikasnog stana više nije luksuz, već dugoročna investicija koja nam može uštedeti hiljade evra i u mnogome olakšati život na duge staze.

‍

Šta zapravo znači energetski efikasan stan?

‍

Stanovi sa visokom energetskom efikasnošću ne troše prekomernu količinu energije da bi održali optimalnu unutrašnju temperaturu. To znači da zgrada mora biti dobro izolovana, sa kvalitetnim prozorima, efikasnim grejnim sistemima, a možda čak i obnovljivim izvorima energije, poput solarnih panela.

‍

Energetska efikasnost je postala ključni faktor koji treba uzeti u obzir, posebno u novogradnji, ali i kod renovacije starijih objekata.

‍

Materijali za izgradnju: Izolacija kao ključna stavka

‍

Jedan od najvažnijih elemenata energetske efikasnosti je dobra izolacija stambenih zgrada. Korišćenje materijala koji minimizuju gubitak toplote, kao što su kamena vuna, stiropor (polistiren) ili stirodur (ekstrudirani polistiren), čini ogromnu razliku u uštedi energije.

‍

Zidovi, podovi i krovovi moraju biti izolovani kvalitetnim materijalima koji sprečavaju prodiranje hladnog vazduha zimi i održavaju stanove hladnim tokom leta.

‍

• Ekološki materijali: Sve češće se koriste i ekološki prihvatljivi materijali, poput konoplje ili plute, koji pružaju odličnu izolaciju i smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu.
• Termički mostovi: Posebna pažnja se posvećuje eliminaciji termičkih mostova – područja na zgradama gde toplota može lako izlaziti, najčešće na spojevima zidova i krova ili oko prozora.

Prozori i stolarija: Gde se gubi najviše energije?

‍

Stolarija, naročito prozori i vrata, igra ključnu ulogu u energetskoj efikasnosti. Loši prozori mogu biti izvor velikih gubitaka toplote, dok kvalitetna stolarija može značajno doprineti boljoj izolaciji.

‍

• Dvoslojna i troslojna stakla: Prozori sa dvoslojnim ili troslojnim staklima su neophodni za stanove koji teže energetskoj efikasnosti. Ovi prozori sadrže slojeve inertnog gasa (poput argona) između stakala, koji poboljšavaju izolaciju i sprečavaju toplotne gubitke.
• PVC, drvo ili aluminijum: Materijali od kojih se izrađuju prozorski okviri takođe utiču na energetske performanse. PVC prozori su popularni zbog dobre izolacije i pristupačnosti, dok drveni prozori nude ekološku alternativu, ali zahtevaju više održavanja. Aluminijumski okviri, iako estetski moderni, moraju imati prekid termičkog mosta kako bi bili energetski efikasni.

‍

Način grejanja: Efikasni sistemi za toplotnu udobnost

‍

Grejni sistemi značajno utiču na ukupnu energetsku efikasnost stana. Tradicionalni sistemi grejanja, kao što su peći na čvrsto gorivo ili električni radijatori, postaju zastareli, dok moderni sistemi omogućavaju veću efikasnost.

‍

• Podno grejanje: Podno grejanje postaje sve popularnije u novogradnji jer omogućava ravnomerno raspoređivanje toplote i smanjuje potrošnju energije. Pored toga, ne zahteva upotrebu velikih radijatora, što omogućava veću slobodu u dizajnu prostora.
• Toplotne pumpe: Toplotne pumpe koriste energiju iz vazduha, zemlje ili vode i pretvaraju je u toplotu. Iako inicijalna investicija može biti viša, dugoročno smanjuju troškove grejanja i hlađenja.
• Kombinovani sistemi: U modernim zgradama sve češće se koriste kombinovani sistemi koji objedinjuju različite izvore energije – na primer, solarni paneli koji greju vodu uz pomoć toplotne pumpe za grejanje prostora.

‍

Solarni paneli: Obnovljivi izvori energije

‍

Sve veći broj stanova i zgrada koristi solarne panele kao dodatni izvor energije. Ovi paneli mogu značajno smanjiti potrošnju električne energije iz mreže, posebno tokom letnjih meseci, kada je zračenje sunca na vrhuncu.

‍

• Solarni paneli za grejanje vode: Jedna od najčešćih primena solarne energije jeste zagrevanje vode. Ovaj sistem se često koristi kao dopunski način grejanja i može smanjiti račune za energiju.
• Fotovoltažni sistemi: Ugradnja fotovoltažnih panela može omogućiti generisanje električne energije za stanove, smanjujući zavisnost od spoljnjih izvora energije.

‍

Pametna tehnologija: Automatizacija za veću efikasnost

‍

Pametni sistemi za upravljanje energijom postaju sve prisutniji u modernim stanovima. Ovi sistemi omogućavaju automatsko podešavanje temperature, grejanja i hlađenja u skladu sa vremenskim uslovima i navikama stanara, čime se smanjuje nepotrebna potrošnja energije.

‍

• Pametni termostati: Ovi uređaji omogućavaju vlasnicima stanova da upravljaju temperaturom putem aplikacija na mobilnim telefonima, pa čak i kada nisu kod kuće. Pametni termostati takođe mogu učiti navike ukućana i automatski prilagođavati grejanje.
• Senzori za svetlo i toplinu: Senzori za osvetljenje i toplinu mogu dodatno poboljšati energetsku efikasnost automatskim gašenjem svetla ili uređaja kada nisu potrebni.

Zakonski okvir energetske efikasnosti

‍

U Srbiji, energetska efikasnost zgrada je regulisana Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada, koji definiše obaveze i standarde koje svaka nova zgrada, kao i renovirane zgrade, moraju ispuniti. Ovaj pravilnik se odnosi na:

‍

1. Izgradnju novih zgrada.
2. Rekonstrukciju, dogradnju, obnovu i energetsku sanaciju postojećih zgrada.
3. Zgrade koje su kulturna dobra, upisane na Listu svetske kulturne baštine, sa posebnim uslovima zaštite.
4. Zgrade koje se prodaju ili daju u zakup, koje moraju da ispunjavaju minimalne energetske zahteve.

‍

Pravilnik precizira različite vrste zgrada koje podležu ovim zahtevima, uključujući stambene zgrade, poslovne objekte, objekte namenjene obrazovanju, zdravstvu, turizmu i trgovini.

‍

Energetska svojstva zgrada

‍

Prema Pravilniku, energetska efikasnost zgrade je postignuta ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi:

‍

1. Minimalni uslovi komfora – Zgrada mora da obezbedi adekvatne uslove grejanja, hlađenja, ventilacije i osvetljenja.
2. Potrošnja energije po kvadratnom metru – Potrošnja energije ne sme da prelazi propisane maksimalne vrednosti po kvadratnom metru, a to se odnosi na grejanje, hlađenje, toplu vodu, ventilaciju i osvetljenje.
3. Upotreba obnovljivih izvora energije – Preporučuje se da zgrade koriste obnovljive izvore energije kada god je to moguće.

‍

Načini poboljšanja energetske efikasnosti

‍

Pravilnik takođe definiše parametre koji utiču na energetsku efikasnost, uključujući:

‍

• Orijentacija zgrade – Pravilna orijentacija prema suncu može značajno smanjiti potrebe za grejanjem zimi i hlađenjem leti.
• Materijali i omotač zgrade – Korišćenje kvalitetnih izolacionih materijala, kao što su kamena vuna, stiropor ili stirodur, ključno je za smanjenje toplotnih gubitaka.
• Ventilacija i osvetljenje – Optimizacija prirodne ventilacije i osvetljenja može značajno doprineti smanjenju potrošnje energije.
• Sistemi grejanja i hlađenja – Pravilnik zahteva da svi sistemi grejanja, hlađenja i ventilacije budu projektovani tako da maksimalno koriste energiju, uz mogućnost centralne i lokalne regulacije.

‍

Uslovi komfora

‍

Pored energetske efikasnosti, Pravilnik se fokusira i na obezbeđivanje sledećih uslova komfora za korisnike zgrada:

‍

1. Vazdušni komfor – Kvalitet vazduha u unutrašnjosti zgrade mora biti na zadovoljavajućem nivou.
2. Toplotni komfor – Zgrada mora obezbediti adekvatnu temperaturu u svim delovima, bez prekomernih toplotnih gubitaka.
3. Svetlosni komfor – Obezbeđivanje dovoljne količine prirodnog svetla smanjuje potrebu za veštačkim osvetljenjem.
4. Zvučni komfor – Pravilnik takođe postavlja standarde za zvučnu izolaciju kako bi se obezbedio prijatan ambijent bez prekomerne buke.

‍

Ove regulative postavljaju jasan okvir za sve investitore, arhitekte i građevinske firme kako bi se postigla optimalna energetska efikasnost i komfor u zgradama koje se grade ili renoviraju.

‍

Energetska efikasnost u Evropi: Standardi i očekivanja

‍

Evropa se već godinama kreće ka visokim standardima energetske efikasnosti. U mnogim zemljama postoje strogi propisi koji nalažu minimalne standarde za nove zgrade. Na primer, u Nemačkoj i skandinavskim zemljama, pasivne kuće i niskoenergetske zgrade postaju sve češća pojava. Ove zgrade troše minimalnu količinu energije, koristeći prirodnu izolaciju i pametne sisteme za grejanje i hlađenje.

‍

U nekim delovima Evrope, zakoni o energetskoj efikasnosti su toliko napredni da postoje subvencije i podsticaji za vlasnike stanova koji žele da renoviraju svoje objekte i povećaju njihovu energetsku efikasnost. Stanovnici mogu dobiti povrat novca za zamenu prozora, ugradnju solarnih panela ili unapređenje izolacije.

‍

Situacija u Srbiji: Gde smo sada?

‍

Za razliku od evropskih zemalja, Srbija tek ulazi u fazu kada je energetska efikasnost tema od veće važnosti. Zakon o energetskoj efikasnosti je usvojen, ali primena novih tehnologija i standarda još uvek ide sporije nego u razvijenijim državama. Većina stanova, posebno u starijim zgradama, i dalje ima lošu izolaciju i prozore kroz koje "curi" energija, što značajno povećava troškove grejanja i hlađenja.

‍

Ipak, poslednjih godina se primećuje sve veći interes za primenu mera energetske efikasnosti, posebno kod novogradnje. Nove zgrade u Beogradu i većim gradovima sve češće prate evropske standarde, nudeći kupcima stanove sa boljom izolacijom, energetski efikasnim sistemima grejanja i čak solarnim panelima na krovu.

Unapređenje energetske efikasnosti

‍

Unapređenje energetske efikasnosti postojećih zgrada i stanova može značajno smanjiti potrošnju energije, a samim tim i troškove grejanja, hlađenja i osvetljenja. Za unapređenje energetske efikasnosti postoji niz mera koje vlasnici nekretnina mogu preduzeti.

‍

1. Izolacija zidova, krova i podova

‍

Energetska sanacija može se započeti ugradnjom ili poboljšanjem izolacije u zidovima, krovovima i podovima što će znatno poboljšati sposobnost zgrade da zadrži toplotu zimi i ostane hladna leti.

‍

• Zamena stare izolacije novim, efikasnijim materijalima poput kamene vune ili stirodura.
• Unutrašnja i spoljašnja izolacija – spoljna izolacija nudi dugoročnije rešenje, ali i unutrašnja može značajno poboljšati energetsku efikasnost.

‍

2. Zamena stolarije i prozora

‍

Prozori i vrata su često glavni uzročnik gubitka toplotne energije u zgradi. Zamena stare stolarije energetski efikasnim prozorima sa dvoslojnim ili troslojnim staklima može biti važna stavka uštede energije.

‍

• PVC, aluminijumska ili drvena stolarija – važno je odabrati stolariju sa dobrim termoizolacionim svojstvima.
• Prozori sa niskom emisijom koji reflektuju toplotu nazad u prostoriju tokom zime i zadržavaju hladnoću leti.

‍

3. Efikasni sistemi grejanja i hlađenja

‍

Prelazak na efikasnije sisteme, poput toplotnih pumpi ili podnog grejanja, omogućava ravnomernu distribuciju toplote, umanjenje energije za grejanje i smanjenje troškova.

‍

• Toplotne pumpe koje koriste energiju iz okoline (vazduh, voda, zemlja) za efikasno grejanje i hlađenje prostora.
• Podno grejanje koje ravnomerno raspoređuje toplotu i omogućava uštedu energije.

‍

4. Pametni sistemi upravljanja energijom

‍

Instalacija pametnih termostata i sistema za upravljanje grejanjem i hlađenjem može doprineti uštedi energije. Ovi sistemi prilagođavaju rad grejanja i hlađenja u skladu sa navikama ukućana i vremenskim uslovima.

‍

• Pametni termostati omogućavaju daljinsko upravljanje temperaturom, automatsko prilagođavanje na osnovu prisustva stanara ili spoljašnjih uslova.
• Automatizovani sistemi osvetljenja koji se uključuju i isključuju u skladu sa prisutnošću ili količinom dnevnog svetla.

‍

5. Korišćenje obnovljivih izvora energije

‍

Instalacija solarnih panela ili solarnih sistema za zagrevanje vode može dodatno smanjiti potrošnju energije iz mreže. Ove tehnologije, iako zahtevaju početnu investiciju, pružaju dugoročne uštede.

‍

• Solarni paneli za proizvodnju električne energije ili zagrevanje vode.
• Kombinacija sa toplotnim pumpama za maksimalnu efikasnost i smanjenje troškova.

‍

6. Ventilacija sa rekuperacijom toplote

‍

Efikasni sistemi ventilacije sa rekuperacijom toplote omogućavaju uštedu energije tako što zadržavaju toplotu iz otpadnog vazduha i koriste je za zagrevanje svežeg vazduha koji ulazi u prostor.

‍

• Rekuperatori koji vraćaju deo toplote iz ispuštenog vazduha i smanjuju potrebu za dodatnim grejanjem.

‍

7. Energetski efikasni uređaji

‍

Zamena starih uređaja, poput bojlera, frižidera, klima-uređaja i svetiljki, energetski efikasnim modelima može doprineti smanjenju potrošnje energije.

‍

• LED rasveta troši manje energije od tradicionalnih sijalica.
• Energetski efikasni aparati sa oznakama energetske klase A++ ili više.

‍

Ušteda energije i budžeta

‍

Na kraju možemo samo da se složimo da kada sledeći put kada budete kupovali stan, zavirite malo i u dokumentaciju u oblasti energetike, te proverite koliko je energetski efikasna zgrada u kojoj vam je za oko zapao stan sa prelepom kuhinjom.

‍

Ne zaboravite, energetska efikasnost zgrada je nešto što se u svakom momentu nakon kupovine stana direktno odražava na vaš budžet.